Lips Of An Angel...
Bila ja malo vani. Tamo di dugo vremena nisam bila. Bilo je zakon. Pogotovo kad sam njega srela tamo. Iznenadila sam se totalno. Pricali smo malo i tako. A kasnije, prije nego sam morala ici, pozdravila sam se sa frendom i frendicom i otisla sam opet malo do njega. Rekla sam mu da izidemo malo van da ga nesto pitam. Iako sam znala da nemam hrabrosti za to. Vani me pozorno slusao. Kao da je znao sto bi ga pitala. Ali nisam. Krenula sam sa nebitnim temama. Ono, o izlazcima, skoli i tako. Kad je proslo par minuta morala sam ici. To sam mu i spomenula.
A on mi odgovori da ne idem. Ja ono sva zbunjena ga pitam zasto. I onda me iznenada poljubio. Ljubili smo se dugo. Kao da je znao zasto sam ga zvala van. Kao da mi je citao misli...
Zato sam stavila taj naslovich...
Ali nebi to bilo to da nema nekih problema u vezi njega...
1.Problem: On je bivsi od moje best frendice (al ona sad ima drugog)
2.Problem: On je frend od mog bivseg (al se u zadnje vrijeme slabije druze)
3.Problem: Bio je pijan kad je to napravio (tako da neznam dal ce se uopce sjecat toga)
Ah... koji bed...ali decko je stvarno dobar...bash moj tip decka..koma...
Where is your heart?
U zadnje vrijeme bash cesto osjecam nekakvu prazninu u dusi. Kao da mi fali nesto.
Kao da mi fali srce. Odlutalo je nekamo. Kad nema ljubavi u njemu. Osjecam se tako nekako prazno...ko da fali neki dio mene... Ne osjecam bash nista... Trebam stvarno nekoga da mi upotpuni dusu...i srce...
Jebiga ja stvarno neznam sta je to sa deckima u zadnje vrijeme.
Zasto se toliko boje nama prvi prici?
Pa necemo ih mi ubit ako npr.kazu da smo slatke ili dali se mozemo upoznat?
Ako ti se netko svidi zasto to skrivati?
Sad bi sigurno i oni to nama rekli.
Ali meni mogu rec sto zele, jebiga, sramezljiva sam i nema sanse da prva pridjem nekom decku.
Dobro, izuzetak je kad sam pijana...
Onda mozda i bi...
MOZDA.
Not afraid to keep on living...
Eto sad je napokon opet doslo ono lijepo proljetno vrijeme. A mene vech pocinje hvatat nostalgija za ljubavlju. Nadam se da necu past u depru sad kad dolaze opet lijepi dani. Zelim uzivati u suncanim zrakama i biti sretna i vesela. Zato cu se sto vise druziti sa frendovima i sto vise izlaziti, a ne biti zatvorena u kuci. Sto se tice onog frenda s kojim sam se posvadjala, pomirili smo se. Sad je sve opet po starom. Valjda. A sto se tice bivseg s njim nisam nista raspravljala, iako me lik zivcira, pravimo se da smo frendovi. A najvishe me rastuzilo to, kada sam neki dan srela jednog decka od prije koji je htio bit samnom. Iznenadila sam se kad sam skuzila da mi je zapravo bash sladak. Ali sad je kasno, odbila sam ga josh prije i vise mi se uopce nije javljao. Jebiga, glupa sam...ma bit ce bolje...I hope so...
